SJAJNA KOPRENKA

Calonarius meinhardii (Bon) Niskanen & Liimat.

Klobuk: 3-13 cm širok, konveksno-raširen, rub se brzo izravna, mazav i sluzav po vlažnom vremenu, a malo sjajan po suhom vremenu, sitno je pustenasto-crtast, sa crvenkasto-smeđim ljuskicama na sumporastožutoj osnovi, osobito prema sredini, nema ih na rubu.

Stručak: 6-8 cm visok i 1.2-1.7 cm debeo, pun, s debelim je obrubljenim gomoljem na bazi, žut, boje je klobuka, koprena je sumporastožuta, hrđastosmeđ od poispadalih spora.

Listići: Žućkasti, žuto-maslinasti ili žuto-smeđi, izrezani uz stručak, slobodni, gusti.

Mikroskopija: Bazidiospore su kobasičaste, limunaste, bradavičave, 8.6-10.5 x 5.3-6.4 µm; otrusina je hrđastosmeđa.

Meso: Sumporastožuto; jasnog je karakterističnog neugodnog mirisa kao kod sumporaste vitezovke (Tricholoma sulphureum) ili ponekad miriše po preprženom kruhu, ne miriše na brašno, a okus je blag.

Kemijske reakcije: Meso u dodiru sa željeznim sulfatom postane tamnomaslinasto, a u dodiru s kalijevom lužinom poprimi tamnu crveno-smeđu ili crno-smeđu boju.

Stanište: Raste u ljeto i jesen u crnogoričnim šumama, najčešće šumama smreke, u simbiozi s raznim crnogoričnim drvećem, na vapnenastom tlu.

Doba rasta: 8, 9, 10, 11

Status jestivosti: OTROVNA - Smatra se nejestivom vrstom, jer je prijevljeno nekoliko slučajeva teških trovanja s akutnim zatajenjem bubrega sličnih kao kod orelaninskog sindroma trovanja, iako orelanin nije otkriven. Simptomi trovanja kasnili su nekoliko dana i to uglavnom nakon višekratne konzumacije. Čuvajte se koprenki sa žutim mesom jer su među njima i smrtno otrovne vrste. U starim se knjigama o gljivama ova vrsta čak navodila kao jestiva.

Napomena: Dio je skupine Splendens kojoj pripada i lažna limunasta koprenka (Calonarius citrinus) koju karakteristizira žuti ton klobuka, listića, stručka i mesa. Od sličnih vrsta se najlakše razlikuje uz pomoć kemijskih reakcija.

Skeniraj QR kod za brzi pristup ovoj vrsti na svom mobitelu.